Историјат

Научна активност Института датира из педесетих година 20. века. Под овим именом Институт је основан 31. јануара 1969. одлуком Скупштине ФНРЈ и Савезног извршног већа, којом су спојени Одељење за историјске науке Института друштвених наука основаног 1958. и Одељење за историју југословенског радничког покрета Института за изучавање радничког покрета основаног 1956. године. Ова фузија је представљала израз тежњи да се формирањем научноистраживачког центра који би прекинуо са праксом одвајања изучавања грађанске историје од истраживања историје радничког покрета, институционализује научно истраживање савремене историје. Од оснивања до данас ИСИ није мењао име, локацију и предмет научног интересовања, што га чини јединственом научном институцијом у овом делу Европе. Институт је смештен на четвртом спрату некадашње зграде Привилеговане аграрне банке, подигнуте 1934. према пројекту браће Крстић, где се и данас налази. Реорганизацијом научних институција СФРЈ, у склопу преношења савезних ингеренција на републичке, новоосновани Институт 1977. постао је установа Републике Србије.

Предмет рада ИСИ било је изучавање историје 20. века, посебно историје Југославије од њеног настанка до садашњих дана, њеног унутрашњег развоја и спољнополитичког положаја, као и изучавање методологије научног и стручног рада у историографији. 
У време оснивања у Институту је 50 запослених реализовало 11 научноистраживачких пројеката: (1) Друштвеноисторијске претпоставке и процес стварања Југославије током и на завршетку Првог светског рата, (2) Економски развој, класна диференцијација и промене у социјалним структурама у Југославији од 1918, (3) Друштвено-политички и културни развитак у Југославији између два светска рата 1918–1941, (4) Комунистичка партија Југославије и раднички покрет 1918–1941, (5) Међународни положај и спољна политика Југославије 1918–1975, (6) КПЈ–СКЈ и међународни комунистички и други раднички и прогресивни покрети и организације у свету 1919– 1974, (7) Југославија у Другом светском рату, (8) Друштвено-политички и културни развитак СФРЈ, (9) Немачка агресија на Југославију и окупација наше земље у току Другог светског рата, (10) Објављивање грађе из историје Југославије и (11) Библиографија историје радничког покрета и КПЈ. У складу са тадашњом концепцијом, Институт за савремену историју се бавио историјом радничког покрета и Комунистичке партије, али је истовремено поставио темеље за институционално проучавање најновије историје, у време када су институције тог имена и усмерења биле реткост у светским размерама. Сарадници Института су само у издању Института од 1969. до 1994.објавили 104 монографије, 48 периодичних публикација, 28 прегледа и тематских зборника, 114 зборника докумената, 15 библиографија и 11 хронологија.

Директори Института
1969 - 2009

Перо Морача
1969-1975
 

Др Перо
Дамјановић
1976–1982

Др Петар
Качавенда
1982–2000

Др Никола
Б. Поповић
2000–2004

Проф. Др Момчилио
Павловић
од 2004

Распадом СФРЈ рад Института за савремену историју није дисконтинуиран, премда је неповољна политичка, друштвена и материјална ситуација у земљи довела до смањења броја запослених. Ипак, од 1995. до 2000. сарадници Института објавили су у оквиру макро пројекта Историја Југославије 20. века (кроз потпројекте Историја Југославије 1918–1941, Југославија у Другом светском рату 1941–1945. и Југославија 1945–1992) још 33 монографије и велики број чланака чији тематски опсег и методолошко усмерење рефлектују напор којим се Институт прилагођавао савременим приступима савременој историји.

Сходно реорганизацији научног истраживања у складу са политиком Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, сарадници ИСИ су своме раду додали нове пројекте, преко којих остварују своје научне резултате.